Sarajevo: Iskustvo pobednika

   Sarajevo Film Festival – Moja Priča

     Jednog kišnog popodneva iz dugog i neproduktivnog listanja društvenih mreža trgnula me notifikacija ,,Ovo je nešto za tebe”. Otvaram poruku koju sam dobio od druga i vidim objavu  European Film Challenge-a o novom izazovu čiji će pobednik osvojiti akreditaciju za filmski festival u Sarajevu. Bio je to moj prvi kontakt sa EFC-om te se odmah bliže upoznajem sa celom pričom čitajući pravila i iskustva ranijih pobednika. Iako nisam ljubitelj nagradnih igara, ono što me ovde kupilo jeste da se koncept nije zasnivao na sreći već na trudu i taktici koju ćeš primeniti kroz samo takmičenje birajući filmove koje ćeš registrovati i skupljati što više bodova za njih.  Odlučio sam da učestvujem ne očekujući da ću biti pobednik ali se svakako potajno nadajući da ću možda baš ja tog avgusta posetiti Sarajevo. Samo takmičenje bilo je jako zanimljivo i neizvesno. Zahvaljujući njemu obratio sam više pažnje na neke manje bioskope u Beogradu, njihove repertoare kao i neke festivale koji su se održavali u tom periodu. Izazov me ohrabrio i da na društvenim mrežama objavim svoje kritike nekih filmova što mi je jako značilo jer sam ih i ranije pisao ali se nisam usuđivao da ih podelim sa drugima. Takođe, u toku samog takmičenja pogledao sam dosta dobrih filmova, podsetio se nekih klasika u Jugoslovenskoj Kinoteci ali gledao i neke nove filmove koje verovatno bez samog izazova ne bih ni primetio. Samim tim bio sam sveukupno jako zadovoljan celim iskustvom bez obzira na konačan ishod ali je, naravno, želja za pobedom i dalje bila prisutna. Kada su me organizatori obavestili da sam upravo ja pobednik bio sam jako srećan i ponosan jer se trud koji sam uložio isplatio.  

      Sa nestrpljenjem sam čekao objavljivanje repertoara i odmah nakon toga krenuo sa planiranjem filmova koje ću gledati. Nikada ranije nisam bio u Sarajevu te sam se i zbog toga jako radovao mom budućem boravku tamo. Po dolasku u Sarajevo odmah sam bio fasciniran količinom ljudi, mahom turista,  koji su šetali ulicama grada. Iako zvuči kao ustaljena fraza, bilo je zaista ljudi iz svih delova sveta i različitih kultura te je sve to doprinosilo šarenolikim prizorima širom grada. Bio sam srećan što je veliki broj ljudi bio tu iz istog razloga kao i ja i što jedan filmski festival ima toliki uticaj na život grada. I zaista, svih tih dana Sarajevo i svi njegovi stanovnici žive za sedmu umetnost i to je prosto nemoguće ne primetiti. Još jedna ustaljena fraza koju je nemoguće izostaviti kada se priča o ovom gradu jeste – spoj tradicionalnog i modernog jer Sarajevo upravo to i jeste. Oduševila me njihova kultura, gostoprimstvo, kafa, čaj, hrana kao i arhitektura. Osećao sam se kao u nekoj dalekoj zemlji a opet zbog jezičke bliskosti kao kod kuće što mi je boravak činilo jako prijatnim.

      O Sarajevu bih mogao da pričam danima a jednako su me oduševili i filmovi na samom festivalu. Ponuda je bila jako dobra i iz svake kategorije programa bilo je više filmova koje sam želeo da gledam. Na samom otvaranju, pod vedrim nebom, imao sam priliku da pogledam novi film oskarovca Danisa Tanovića, Nakon ljeta, koji je odmah lestvicu postavio jako visoko. Rekao bih za njega da je jedan od estetski najlepših filmova koje sam gledao, sa prelepim kadrovima a istovremeno pričajući jako zanimljivu priču o upoznavanju i prihvatanju  sebe kao i borbi za svoja i prava onih koje volimo. Nakon njega, u narednim danima gledao sam još dosta filmova od kojih bih posebno spomenuo: animirani film Flow (Gints Zilbalodis) koji će biti letonski kandidat za Oskara ali takođe i marokanskog kandidata za Oskara Everybody Loves Touda (Nabil Ayouch) koji sigurno jeste film koji me najprijatnije iznenadio pričajući priču o ženi, majci i njenoj borbi da svom sinu obezbedi adekvatno školovanje ali i da ostvari svoje snove u jednom izuzetno konzervativnom okruženju,  potom film Holy Electricity ( Tato Kotetishvili) sa zanimljivom pričom o preživljavanju i potrazi za ljubavlju uz prodaju neonskih  krstova i Svemu Dođe Kraj (Rajko Grlić) gde reditelj uz pomoć Anta Tomića (scenario) po ko zna koji put hiruški precizno oslikava sistem i društvo svih nas na Balkanu. Pored svih ovih filmova posebnu pažnju želim da skrenem na film koji je dobitnik nagrade za najbolju režiju na 30. Sarajevo Film Festivalu a takođe je i film koji se meni najviše dopao i ostavio ubedljivo najjači utisak u velikoj konkurenciji – Arcadia reditelja Yorgosa Zoisa. Ime i poreklo definitivno nije jedino što je zajedničko reditelju ovog filma i sada već čuvenom Lanthimosu, već  i izuzetno kvalitetni i ,,čudni” filmovi koji vam ni jedne sekunde neće dozvoliti da sklonite oči sa platna ili da vam odlutaju misli. Upravo takav je i film Arcadia. Ukoliko ste ljubitelji misterije, drame, tajanstvenosti i filmova u kojima vam apsolutno ništa neće biti jasno ovo je definitivno pravi film za vas i što manje znate o filmu pre gledanja više ćete uživati. Univerzalne price o sudbini, gubicima, bolu i nošenju sa istim film obrađuje na drugačiji i originalan način, uz odličnu muziku i mističnu atmosferu zbog kojih ćete se sigurno  naježiti.

     Slatke muke predstavljalo je taktiziranje oko toga koji film pogledati, u koje doba i kom bioskopu, preračunavanje koliko vremena je potrebno od jednog do drugog bioskopa te i trčanje na kraju kako bih stigao sa jedne na drugu projekciju  a uz sve to uklopiti i obilaske grada. Međutim,  koliko god fizički naporno bilo, bilo je pre svega veliko uživanje koje bih rado ponovio i mislim da svaki pravi ljubitelj filmova treba da ga doživi bar jednom u svom životu. Samim tim, želeo bih da se zahvalim EFC-u na prilici da prisustvujem jednom tako čuvenom filmskom festivalu kao i na tome što već godinama rade na promociji filmova i omogućavaju filmofilima iz cele Evrope da budu deo najvećih filmskih događaja. Takođe, preporučio bih svima koji imaju interesovanja vezana za film da učestvuju u narednim izazovima. Možda si baš TI neko ko će sledeći put otići u Sarajevo, Veneciju, Kan, Berlin…